Скип то маин цонтент

Четири мртва степска сокола у Војводини

Актуелности | 12 фебруар 2026 | Прегледа: 32

На подручју Војводине су почетком фебруара 2026. године, за само десетак дана, пријављена чак четири случаја страдања критично угрожене и строго заштићене врсте – степског сокола. Три од те четири јединке су биле пореклом из Мађарске, обележене сателитским одашиљачима и орнитолошким прстеновима. Локације на којима су јединке престале да се крећу су забележене сателитски а затим обиђене на основу последњег примљеног сигнала са одашиљача, што су дојавили представници Мађарског орнитолошког друштва преко Друштва за заштиту и проучавање птица Србије. Две мртве јединке су пронађене на терену, на пашњацима у близини насеља Чока и Бока, у непосредној близини далековода средњег напона.

Последњи примљени сигнал са одашиљача треће јединка степског сокола забележен је у околини насеља Лукићево. На означеној локацији су уочена чак четири стуба далековода чија конструкција их чини опасним за птице. Та јединка је вероватно страдала око нове године, јер је последњи сигнал са одашиљача забележен 1. јануара 2026, а због закаснеле информације и измена на терену, није пронађена. Четврта мртва млада јединка пронађена је од стране управљача заштићеног подручја на локалитету Бетлехем код Падеја, унутар Парка природе „Слатине у долини Златице". Није била опремљена одашиљачем нити прстеном, тако да је њено порекло остало непознато.

Све три на терену пронађене мртве младе јединке степског сокола, вероватно женке, затечене су како леже на трави, окренуте стомаком на доле, опуштеног тела и благо повијене главе, без грчења канџи. Све су уз одговарајућу процедуру уклоњене са терена и прослеђене надлежним ветеринарским организацијама ради утврђивања узрока угинућа. Прелиминарно се сумња на комбиновано дејство разних фактора, пре свега болести (авијарна инфлуенца) и присуство далековода средњег напона који потенцијално изазивају електрокуцију. Који год да је узрок, смрт чак четири јединке ове величанствене врсте у кратком времену, чија бројност у Србији не прелази 50 парова, велики је губитак за природу.