U Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode je u četvrtak 17. septembra 2015. godine otvorena izložbafotografija pod nazivom „Tradicionalno stočarstvo i biodiverzitet u Panonskoj niziji“.Ovu izložbu je Zavod relizovao u saradnji sa Centrom za ekološka istraživanja Mađarske Akademije Nauka iz Vacratota, a uzpodršku Zavičajnogmuzeja „Kotarka“ iz Novog Miloševa.
Tradicionalno stočarstvo je izuzetno značajna tema za prirodnjake koji se bore za očuvanje biodiverziteta na prirodnim panonskim pašnjacima. Ispaša predstavlјa optimalni način korišćenja panonskih stepa, a istovremeno je i najvažnija mera održavanja zaštićenih delova prirode. Tradicionalno vekovno stočarstvo obezbeđuje i podrazumeva i održavanje dobrog kvaliteta pašnjaka. Zbog toga nadležne institucije Evropske unije subvencijama podstiču stočare da obavlјaju poslove koji su bili uobičajeni za vreme njihovih dedova. Tradicionalno stočarstvo podrazumeva i očuvanje starih autohtonih rasa. Stare autohtone rase su se prilagodile uslovima ekstenzivnog gajenja. Otpornost i druge povolјne osobine ovih rasa ih čine izuzetno vrednim genetskim resursima, čije je očuvanje zajednički zadatak polјoprivrede i zaštite prirode.
Na otvaranju izložbe je govorio dr Slobodan Puzović – sekretar Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditelјstvo i zaštitu životne sredine i istakao je da ekološka povezanost tradicionalnog stočarstva i travnih zajednica traje već hilјadama godina i da ispaša stoke u specijalnim rezervatima prirode predstavlja značajan izvor prihoda za lokalno stanovništvo, ali i obezbeđuje povolјnu strukturu otvorenog predela, neophodnu za opstanak raznih divljih vrsta kao što je na primer velika droplјa. Mr Nikola Stojnić - pomoćnik direktora u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode je naveo da posao čobana nije lak i zahteva veliko znanje, koje se ne uči iz knjige i da stočari često predstavljaju veoma korisne saradnike zaštitarima prirode.
Dr Žolt Molnar – savetnikCentra za ekološka istraživanja Mađarske AkademijeNauka iz Vacratota je istakao da su travna staništa pustarskih predela prirodnog porekla zahvalјujući posebnim klimatskim i hidrološkim uslovima Karpatskog basena. Naveo je da su paleontološka istraživanja dokazala kontinuitet slatinske vegetacije od pre nekoliko desetina hilјada godine na području Hortobađa i da te slatine pripadaju najstarijim mozaicima staništa Panonskog regiona.
Klara Sabadoš – načelnica Odelјenja za zaštitu staništa i vrsta u Pokrajinskom zavodu se zahvalila svima koji su dali svoj doprinos pri izradi ove vredne izložbe. Istakla je da je na izložbi izloženo 43 fotografije, a da su autori fotografija: Abel Molnar, Jožef Gergelј, Vladimir Dobretić, mr Oliver Fojkar, dr Žolt Molnar, dr Ana Varga,dr Daniel Babai i Ranko Perić, a da su autoritekstova: dr Žolt Molnar, Klara Sabadoš, Jožef Gergelј i drDaniel Babai. Izrazila je zadovoljstvo zbog uspešne saradnje sa Centrom za ekološka istraživanja Mađarske Akademije Nauka i istakla potebu za proširenjem ovako uspešne saradnje.
Izložbu je upotpunio predivan zvuk pastirska frula budućeg mastera bioloških nauka Abela Molnara iz Vacratota.
Izložba će biti otvorena do 23. oktobra 2015. godine.
mr Oliver Fojkar
Pokrajinski zavod za zaštitu prirode
Načelnik Odeljenja za promociju,
edukaciju i odnose sa javnošću
